Činjenica je da sam ovaj dnevnik mogao da započnem ranije, i definitivno bi značilo za evolutivni prikaz narativa moje zbirke poezije, ali mi to naprosto nije palo na pamet. Možda zato što sam već govorio o zbirci u svojim drugim dnevničkim zapisima, od “pisama” upućenih drugim ljudima, do privatnog dnevnika gde se, pored svakodnevne monotonije i užasa običnog dana, provlačila pokoja rečenica o delu i njegovom rastu. Iako je ponajviše bilo osvrta na neimanje snage da se uobliči taj koncept u nešto konkretno.
I to je zaista bio problem s mojom prvom zbirkom Janusovi otvori – čvrsto zamišljen koncept koji je poput obruča stezao moju kreativnost, i rezultovao u labavo sprovedenom konceptu, no naravno da čitaoci to i nisu toliko primetili jer su navikli na labave koncepte. Cilj sa Garmonbozijom bio je da utegnem taj obruč, oblikujem ga shodno mojoj ideji, a ne da dopustim da me njegov metal stegne toliko, da pod naponom ugrejanog tela ne mogu da dišem.
Prethodne dve i po godine jesu čist pokazatelj tog razvoja odnosa sa “obručem”. Klica zbirke ide još dalje, u pesme stare i 3-4 godine koje su potom bile rekontekstualizovane, preoblikovane da se ukalupe u narativ koji sam gradio. Mnoge su bile odbačene, mnoge su svoje prvobitno mekano krzno zamenile oštrim retkim čekinjama koje su sporo nicale iz bledunjave kože.
Još jedna stvar koju ću morati da rešim u hodu jeste način na koji pričam o datom narativu u ovim zapisima. Iako je u pitanju zbirka poezije, postoji linearna priča, njen početak i svršetak (u nekom obliku), iako je ona ispresecana na vremenskom planu tako da neće uvek biti jasno šta se odigrava u prošlosti, a šta u sadašnjosti – pogotovo kad se na sve to nadoveže snoliki aspekt određenih pesama gde predskazanja postaju jedan od bitnih načina foreshadowing-a događaja. Da, zbirka je mogla biti potpuno linearna u načinu na koji pričam priču, ali bih joj time oduzeo draž čitanja poezije koju ja doživljavam u ponovnom vraćanju određenim segmentima, nikad u čitanju “od korice do korice”.
Klica zbirke – pesme “Predigra”, “Coitus”, “Nosilac”. Nastale u razmaku od nekoliko meseci, ali svakako u onom periodu kada sam bio u dugoj hibernaciji, bez ikakve pomisli da ću se vratiti poeziji. Posle plivanja po digitalnim vodama, i surfovanja po oronulim fasadama Beograda uz miris Montana 94 spreja, poezija se činila kao prošlost.
Ali ako su neke žaoke bile toliko duboko nekad zarivene, velike su šanse da će ih imuni sistem u jednom trenutku izbaciti na površ kože, ako se ponovo aktiviraju. Što se i desilo. Tri gorepomenute pesme, nakon njihovog nastanka, govorile su mi o potencijalnom konceptu za novi ciklus – bile bi to intimne pesme, hermetičnije, okrenute ka ličnom, i ka porodičnom… dakle na sličan način na koji sam oblikovao “Telesni sokovi” ciklus iz prethodne zbirke, ali uz par obrta.
Zapravo, ako bismo pravili poređenje sa sadržajem zbirke “Janusovi otvori”, postoji eksplicitno poređenje nekih od ciklusa: “Ukrali smo Bogu pertle” pravi paralelu sa novim, početnim ciklusom “Drugi dolazak” – uz očigledne biblijske aluzije (iako sam bacio prstohvat aluzija iz drugih religija i mitologija, čisto da ne svedem sve na tipične hrišćanske motive). Ciklus “Telesni sokovi” vodi paralelu sa “Bolest rađa silnika” – iako bih rekao da oba nova ciklusa Garmonbozije imaju nadmoć u odnosu na svoje dvojnike iz stare zbirke.
Postoji još niz drugih paralela, ali zašto bih sve obelodanio, kad ovako mogu da zaintrigiram potencijalnog čitaoca da se vrati staroj zbirci? Takođe, za neka detaljnija poređenja planiram još jedan blog unos gde ću, verovatno nakon izlaska nove zbirke, praviti direktne paralele sa starom.
Ali sad ću morati da napravim malu digresiju, kao jedan klifhenger za dalji razvitak Bolest rađa silnika ciklusa. Jer, čitav jedan ciklus nastao je i pre začeća ostalih.
Abortus ljubavi carskim rezom je poprilično samostalno zaokružena celina, ali njegovo vezivno tkivo s ostatkom zbirke jeste u kontekstu odnosa između likova. Hronološki, hteo sam da ga ostavim u limbu tako da se odnos između Mesije i Marije ne predstavlja kao jedna linearna priča, već isprekidana, haotična, sa dosta tanušnih prelaza, raskida i ponovnog vraćanja. Takođe, taj ciklus mi deluje kao dobar predah od ostatka, i rekao bih, daje svež dah vetra onom ustajalom predelu gde vlada pošast i haos.
Dovoljno toga je obelodanjeno u ovom prvom unosu. Drugi, naredni unos, biće isto zagrevanje za neke dublje teme. Jer ako želimo da probodemo kožu ovom iglom, najpre je moramo zagrejati na vatri.
NAPOMENA:
Posle dugog razmatranja, pesma Predigra ispala je iz zbirke; naći će se među odbačenim pesmama koje će biti uskoro objavljene na ovom sajtu. Ove pesme su u nekom trenutku bile prisutne u zbirci, i s narativne strane može se prepoznati spona sa ostatkom sadržaja koji je završio u zbirci, međutim – same po sebi nisu imale dovoljnu jačinu, niti tu slatkoću vezivnog tkiva da bi mogle da opstanu. Ali kroz svoje tragove u Odbačenim pesmama, verovatno će pomnom čitaocu značiti. Iako se vodim idejom da su potrebni filleri, pesme koje služe da dopune atmosferu ili obelodane makar jednu misao, nadam se da je ovo pokazatelj da ne dopuštam svakoj pesmi da opstane. Neke prosto moraju biti bačene sa litice, poput nejake čeljadi.
Vudemn
