Ovaj unos baviće se uticajem tuđe muzike na moje stvaralaštvo – kako na samu poeziju, tako i na audio verziju uz ambijentalnu muzičku podlogu.
Za one koji bi hteli da dođu do tehničkih uvida u način pravljenja te muzike, mogu da pogledaju moj youtube video „Kako nastaje muzika za poeziju“, gde sam prolazio kroz neke pesme i govorio o radu u samom programu i propratnim VST-jevima.
Napomenuo sam da je od samog začeća ideje zbirke u planu bio i rad na audio-knjizi, koju bi sačinjavale recitacije svih pesama, ambijentalna muzika koja dopunjuje atmosferu i lepi dodatna bogatstva značenja na postojeći tekst zvučnim aluzijama koje nisu toliko očigledne pri samom čitanju.
Dakle, cilj jeste bio stvoriti mrežu značenja gde jedan segment dopunjuje drugi, ali mogu da postoje i zasebno. No pre no što uletim u tu paukovu mrežu, sa željom da obelodanim svrhu makar nekih od ponuđenih niti, ipak bih se osvrnuo na uticaje, pre svega.
Bez sumnje, glavni pokretač ove moje želje da stvorim muziku (pored Twin Peaks-a i očiglednoj ljubavi prema plesu i muzici u toj seriji – treća pesma Predskazanje sačinjena je od sempla odatle) jeste bend Swans. Davne 2019. godine kad sam započeo rad na zbirci (čini se kao da je bilo pre tri veka, a ne tri godine), upravo sam se vraćao Swansima koje jesam slušao ranije, ali ne toliko intenzivno. Pre svega, njihov album „Soundtracks for the blind“ privukao mi je pažnju ovoga puta. Oni su tim albumom okončali karijeru… koju će ponovo dignuti iz pepela 2010. godine i doneti tri klasika zaredom (The Seer, To Be Kind, The Glowing Man). Ali, natrag na SFTB – ovaj album je specifičan po tome što predstavlja evoluciju dotadašnjeg zvuka, i što žanrovski ruši sve uspostavljene barijere. Žanrovsko skakutanje nije im bilo strano ranije, ali albumi su se držali određenih okvira perioda u kojima su nastajali. SFTB je avangardni album koji meša ambijentalnu muziku sa noise rock, post-punk, new wave, gothic folk elementima. I još mnogo toga. Majkl Džira je pravio slojeve i slojeve dotad snimljenih semplova, loopova, dronescape zvučnih segmenata, i kombinovao sve segmente u duboke slojeve, i na kraju, u jedno suludo remek-delo.
Kada sam počeo sam da pravim ambijentalnu muziku, vraćao sam se Swansima i shvatio zapravo koliko je slojevita njihova muzika. Tek kada sam sam došao do alatki koje su mi omogućile da pravim nešto slično, mogao sam da proniknem dublje i raščlanim sve te slojeve, shvativši koliko ih zapravo ima! Dakle, kad je u pitanju sklonost ka ambijentalnoj muzici, ona ne dolazi iz osnovnog žanra, nisam se naložio na Brian Eno-a i njegov opus, već na Swanse koji su sam žanr ukrotili i prilagodili svojim potrebama. Što je bio i moj cilj.
Iako za razliku od drugih bendova Swanse i nisam uopšte semplovao (njihove melodije makar), ipak je jedan njihov sempl završio na početku moje pesme „Partus“ – zvuk bebe izvukao sam sa početka albuma „White light from the mouth of infinity“, preciznije iz pesme „Better than you“, s tim što sam iskoristio klasičan motiv reverse-semplovanja trake – čisto da se uklapa u taj linčovski TP vajb – a i da izbegnem copyright claim. Začudnost jecanja te bebe eksplicitno se i vezuje za samu ideju njenog nesvakidašnjeg poroda.
Swansi su takođe i na tematskom planu bili uticajni na sam tekst Garmonbozije. Njihova pesma „You fucking people make me sick“ je gotovo direktno uticala na stvaranje pesme „All about that blues“, koja je isto nastala te 2019. godine, tokom leta. Zapravo se sećam scene, jer sam slušao ovu pesmu na bazenu, i ukombinovao sam dve situacije: temu kojom se njihova pesma bavi – a pošto ne bih da otkinem doživljaj od slušaoca, nek sam krene u istraživanje značenjske mreže ove pesme, i moje gorepomenute. Ova scena mi ostaje u sećanju jer je u pitanju bio taj snažan stvaralački impuls, rođen iz pukog doživljaja tuđe umetnosti. O uticaju i prethodnicima već sam govorio i govoriću, no ono čemu ovde svedočimo jeste najčistiji oblik direktnog uticaja i inspiracije, bez straha, bez kopiranja, samo čist prenos energije koji dovodi do stvaranja nečeg novog.
Postoji čitav niz umetnika i muzičara koji su uticali na ovu zbirku, i iako nažalost ne bih uspeo da pomenem sve njih, moram se svakako osvrnuti na veće uticaje. Drugi najveći, pored Swansa, dolazi zapravo od Hildur Guðnadóttir, kompozitorke i čelistkinje koju mnogi znaju zbog njenog rada na filmu „Joker“, ili pak na muzici za seriju „Chernobyl“. Iskreno, ne znam kako sam do nje došao, njen rad mi je svakako bio poznat, ali muziku za druge medije nisam toliko slušao koliko njen solo album „Without sinking“, koji je i dan-danas jedan od najslušanijih u mojoj sobi. Definitivno je uticao na rađanje nove ljubavi prema instrumentu, pa se violončelo i može čuti na mnogim melodijama moje zbirke. Još jednom, rad na muzici obelodanio mi je alatke za prepoznavanje slojevitosti i njene muzike, zbog čega i dalje i uživam u njoj.
Dok je Kendrik Lamar bio prisutna inspiracija prethodne zbirke, kao i mojih street art radova u tom periodu, za ovu knjigu ipak je bio dominantniji Kanye West. Doduše, on je kasno stupio na scenu, kad sam već bio u radu na poslednjoj trećini samog teksta, ali se fino uklopio kao samoproklamovana mesijanska figura, dakle – definitivno komplementarna sa mojim likom propalog mesije. Igra slučajnosti, možda. Ali iako se njegov uticaj ne ogleda toliko ni u samoj muzici (iako sam bio skloniji ubacivanju dosta synth zvukova, nego što bih možda bio da ga nisam slušao), ni u tekstu – već u mojoj determinisanosti da sprovedem ideju u delo.
O Kanjeu se dosta može pričati, i dobrog i lošeg, i planiram da pravim video-esej o njemu, međutim – ono što mu ne možemo oduzeti jeste njegova želja da stvara. Ko je pogledao trodelni dokumentarac na Netflixu, i pored tragike poslednje epizode gde se vidi da lik tone, i dalje niko ne može da ospori nekoliko stvari: njegov talenat, njegovu ljubav prema muzici, ljubav prema majci, i vera u sebe i svoj rad. Ovo poslednje je izuzetno bitno.
U trenucima kada nisam znao da li ću izgurati do kraja, da li ću, i pored svih žrtava, biti u mogućnosti da završim zbirku – nisam imao veru u sebe. A tuđe reči utehe nisu značile ništa, jer kako verovati drugome ako ne veruješ sebi?
Kanje mi je obelodanio koliko je to bitno, i u poslednjih 6 meseci rada na zbirci, možda nisam imao toliko veru u sebe koliko u svoj rad, ali svakako postoje dodirne tačke – i to jeste bilo neophodno da završim posao. I to svakako jeste bio posao. Moji Trello board-ovi i Asana pločice svedoče o tome, svaki dan nosio je svoje taskove, izazove, deadline-ove, to-do liste.
Dakle, ovo je više bio omaž Kanjeu i njegovom vajbu, sklonosti prema stvaranju i ljubavi prema muzici, nego što je bio direktan uticaj, ali svakako – on je uspeo da mi ponudi parče snage, što je retkost. Albumi koje sam slušao dok sam radio na zbirci, i koje preporučujem: 808s and Heartbreak, Yeezus, The Life of Pablo, Donda, Jesus is King.
Naravno, gde je govor o muzici, bez uzdizanja norveškog i poljskog neofolka, zar ne?
Wardruna i Księżyc su dva benda koja zaslužuju pijedestal (iako to jedno mesto na tronu moraju da dele). Motivi u samim pesmama izvučeni su iz različitih mitoloških predložaka, ali na nivou melodije ipak mi je bilo najbliže da se osvrnem na poznate zvuke. Pesma „Prvi ples na Trebniku“ je još stidljiva u svom omažu pomenutim žanrovima, ali fino gradi atmosferu sa nazalnim glasovima, nordijskim povicima, zloslutnom atmosferom i vriskom vrana (ove vrane sam iščupao iz igre Hunt: Showdown jer su me tamo par puta prestrašile) – tako da ne odvlači previše pažnju od već nabijenog teksta koji obiluje paganskim slikama. Ova pesma je, rekao bih, ključna za drugi ciklus, jer obelodanjuje te primalne veze između dvoje glavnih likova, koja transcendira puku ljubavnu priču, i govori o onome što dolazi – njihovom plodu, sa magičnom ambivalentnošću ćerkinih sposobnosti da stvara i razara.
Księżyc sam iskoristio za još jednu melodiju, semplujući tri njihove pesme za moj „Coitus“. Fragmente njihovog sempla u izvornom obliku možete čuti u pesmama „Gdzieś Ty Byla“ i „Zakopana“. Dok sam prvu melodiju samo izvukao i dodao na nju distorziju, reverb i dodatno usporio, iz druge sam izvukao kratak sempl i dodatno ga modifikovao uz pomoć Arturia Pigments-a i Granular synth opcije. Još jednom, detaljnije o tome u mom videu o muzici na Vudemn kanalu.
Ali nisam ubacio ove melodije samo kao puki omaž poljskom bendu, već je zapravo pesma „Zakopana“, sa svojom pričom o zakopanoj devojčici, eksplicitno uticala i na sam tekst i neke od ključnih motiva. Coitus je jedna od najstarijih pesama zbirke, i iako tada još nisam znao, ta devojčica će porasti u jednog od ključnih likova zbirke, iako ni u jednom trenutku ona sama ne progovara, ali njena snaga je očigledna.
Detaljnije sam govorio o ovoj melodiji u videu, ali treba napomenuti i Andreja Vinogradova, sa njegovim vrsnim melodijama nastalim na Hurdy-gurdy instrumentu. Moje prvo čitanje pesme „Poslednja Poslanica“ došlo je s uklapanjem njegove melodije Aeqilibrium. No ipak, pošto sam znao da ne želim nikakav copyright claim na svom albumu, a hteo sam da zadržim prvobitni zvuk ovog instrumenta za koji smatram da se savršeno uklapao uz moj tekst – išao sam zaobilaznicama. Najpre, tražio sam adekvatne muzičke biblioteke za Kontakt plugin, ali nijedan hurdy-gurdy nije zvučao dovoljno dobro. Na kraju sam iskoristio sampler program čime sam izvukao fragment iz originalne Vinogradovljeve melodije, iseckao ga i od njega napravio melodiju za gorepomenutu pesmu.
Još jedan instrument koji me je dugo fascinirao je Tagelharpa, skandinavsko-estonski četvorostruni gudački instrument, koji se možda na par mesta audio verzije zbirke pojavljuje, ali je njegova melodija definitivno dominantna u pesmi „Kriveljan pod Mesecom“.
Ovde možda treba napraviti kratku digresiju čisto da objasnim kakav je bio koncept pravljenja muzike po ciklusima.
Priznajem, prvi ciklus nije imao kohezivnost na melodijskom planu jer sam tad još istraživao sve mogućnosti instrumenata i muzičkih biblioteka koje su mi bile na raspolaganju. Definitivno je i ciklus na kojem sam proveo najviše vremena, dok sam istražio sve opcije. Neke od melodija su na samom kraju pretrpele velike promene, kad sam otišao od prvobitnih ideja u potpuno drugi smer. Ali mislim da dovoljno prikazuje sve pravce u kojem ostali ciklusi idu – od eteričnih synth zvukova, preko paganskih urlika i horskih deonica, sve do semplovanja najrazličitijih melodija i zvukova iz pop-kulture – za jednu pesmu hteo sam da iskoristim kratak audio segment jedne epizode Mr Robota, i onda sam dva sata proveo tražeći tu epizodu. Za drugu pesmu iskoristio sam sempl kaver melodije za glavnu temu Clockwork orange“ filma. Semplovi iz Bioshocka su učestali, i jedan od prvih pojavljuje se u pesmi „Pobuna“.
Od drugog ciklusa situacija se menja: znao sam da ljubavni ciklus treba da obiluje horskim deonicama, ali da i pored umilnih melodija i dalje postoji nota koja upućuje na neminovnost raskida. Paunovo Pevanje – zloslutni zvuk u pozadini koji pokriva blagu melodiju ljubavi govori o onome što sledi, o raspadu i raskidu.
Latica sumnja je pesma koja predstavlja prelomnu tačku ovog ciklusa. Uz horske deonice koje ipak svedoče o postojanju ljubavi, u pozadini se čuje drugi glas, glas koji se odbija o zidove polurazrušene crkve. Zato predlažem da se ova zbirka doživi sa slušalicama jer mislim da će mnogi polu-prikriveni motivi lakše iskočiti na videlo. Taj drugi glas semplovan je iz melodije Saint Brune iz igre Disco Elysium. Tumačenje melodije u kontekstu igre, glavnog lika, mojih junaka, zahtevalo bi previše prostora, pa ću dati sažetak: u igri, melodija povezuje sveticu i junakovu nekadašnju suprugu koja ga je napustila, no iako on u datom trenutku nije svestan toga (doživeo je amneziju), pomenutu melodiju ipak oseća.
Treći ciklus, „Bolest rađa silnika“, predstavlja kulminaciju dotad korišćenih tehnika, te se svaka melodija čvršće vezuje za pesme iz tog ciklusa (rekao bih). „Coitus“ preklapa adekvatno melodiju i tekst, „Partus“ naginje ka uspavankama u obraćanju ćerki, „Šupljine“ – pesma koja verovatno predstavlja najbolje pretočenu sirovu emociju u čitavoj zbirci – takođe nudi melodiju koja uz iskasapljene i ponovljene fraze, i žičane instrumente koji povremeno probadaju pesmu, dolaze do harmonije sa tekstom i temom. „All about that blues“ koristi lounge melodiju ali je razvlači u nedogled, izokreće, i uz zvuke sa bazena pretvara u izokrenutu sliku u ogledalu koja već izobličenom nakaznom osmehu uzvraća još ružnije lice.
„Reinkarnacija Svete Orlan“ nudi melodiju koja možda više od ostalih sadrži skrivene motive koji pomažu u tumačenju samog teksta. Treba uzeti u obzir da je ova pesma nerazdvojiva od naredne „Ode grčkoj kurvi“. Epigraf Ode je citat doktora Stajnmena iz Bioshocka, ali iako RSO nema epigraf, u samu melodiju je utkan Stajnmenov solilokvij, i tu je već prva spona ove dve pesme. Druga se odnosi na poimanje lepote. Sveta Orlan je rekonstruisala svoje lice da bi izgledala kao sve žene ovekovečene u remek-delima slikarstva i vajarstva. Stajnmen je poludeo jer je hteo da učini u plastičnoj hirurgiji ono što je Pikaso činio u likovnoj umetnosti – dakle, da iskasapi lica. Glavni lik u Orlan traži izlaz, dakle beg od Marije Magdalene u naručje osobe koja je veštački preuredila svoju spoljašnjost da liči na umetnička dela, da bi se na kraju to završilo tragično, po samu Orlan, kada junak – poput Stajnmena, uzme skalpel u svoje ruke. Iako je moguće uočiti ovu sponu i bez samih aluzija koje nose audio-segmenti Stajnmenovog ludačkog buncanja, ipak mislim da samo njihovo prisustvo dodatno obogaćuje pesmu, i daje očigledne hintove za tumačenje.
Ciklus „U snu svome“ već samim naslovom i temom upućuje na potrebu da se okrenem eteričnim, snolikim predelima. Tako da se ovde izobilje opcija za synth zvukove i onirične pejzaže isplatilo! Takođe sam i tokom samog snimanja recitacija znao da mogu da modifikujem glas, pa se echo, reverb i delay koriste u većim količinama nego u drugim pesmama.
I na kraju, poslednji ciklus „Garmonbozija“, više se okreće orkestralnim deonicama; već sam ovaj ciklus i doživljavao kao poslednji čin u operi, uz uvodnu pesmu koja priprema atmosferu za sve recitative, mantre, horske deonice i arije. Recitativ Marije Magdalene – distorzija horske deonice kada Prorok počne da vrišti „Izvuci se molim te“, svedoči o izopačenom odnosu, slomljenoj perspektivi, da bi se vratilo na normalan glas kada MM ponovo progovori. Jedini izuzetak od tih orkestralnih segmenata jeste upravo „Mantra Flagelanta“ jer sam njenom melodijom hteo da prikažem odsečenog samog lika flagelanta od ostatka sveta, i drugih junaka.
Kraj zbirke nije stih, već jedna crvena fleka. U audio-zbirci, to je zvuk mog gramofona kada igla dolazi do kraja ploče. Pošto iz nekog razloga moja soba nema uzemljenje, to utiče na rad gramofona koji zna naprasito da se ugasi kad dođe do kraja ploče. Taj zvuk, koji se čuje na kraju zbirke, odabrao sam kao adekvatan poslednji stih, zamenu za crvenu fleku koja ostaje umesto utešnih reči Proroka, upućenih svojoj ćerki.
Pošto treba napomenuti da sam gotovo svaku pesmu napisao uz neku muziku, dakle ne pišem nikad u tišini, treba i ukazati na određene autore i bendove o kojima ne stižem da pišem, a to su:
Darkside
Daigo Hanada
Lovecraft Sextet
Raised by Swans
Low Roar
Olafur Arnalds
No Clear Mind
Wim Mertens
Martin Roth
Sigur Ros
William Basinski
The Caretaker
Johan Johannsson
Postoji dosta zabavnih činjenica o audio zbirci, ali ne bih da otkrijem baš sve tajne. Nešto treba otkriti samostalno, uhvatiti sve tragove u pažljivom slušanju, ili jednostavno, odvojiti se od konkretnih verzija, preuzeti recitovanja, i napraviti nešto novo! Zbog toga sam i odlučio da objavim sve tri varijante audio-zbirke.
Rad na muzici je bio inspirativan, naporan, zabavan. Pokazao mi je klasičnu putanju učenja novog kreativnog zanata – početak je zajeban jer ti sve deluje strano. Onda upoznaš osnovne alatke, napraviš nešto, i samom sebi deluješ kao super-zvezda, talenat bez premca. Onda odeš korak dalje i shvatiš koliko malo toga znaš. Naredni korak je prevazilaženje ove barijere novim radom i stvaranjem. Nisam odmakao predaleko, ali makar sam svoju prvobitnu viziju sproveo u delo, i to je bitno. Ako ikad smognem snage za novu zbirku, definitivno ću je praviti sa ovim alatkama na umu, i možda će njihova simbioza biti još čvršća.
